Вођење статистике трка – од задовољства, преко мука до апела

Још давне 1987. имао сам задовољство да учествујем у новогодишњој трци на 7 км у Цириху, у Швајцарској. За мене, новопеченог заљубљеника у трчање, једном речју, све тамо је било фантастично, али посебно ме је одушевило регистровање уласка у циљ..

Наиме, на почетку циљног левка, читачем баркода, скениран је код на нашим стартним бројевима, а на изласку из левка већ нам је уручивана дипломица са именом и презименом, резултатом, пласманом итд. Vећ у априлу 1988, слично сам доживео и на маратону у Раденцима, у Словенији. И све то је било у време кад не само да није било чипова, већ ни персоналних рачунара, и сличног. Ништа мање ме није одушевљавало кад сам, на пример, у Риму или Стокхолму, већ наредног дана после маратона, у високо тиражним новинама, у специјалном додатку, могао да прегледам комплетне, али комплетне, резултате свих тамо неких 10-15 хиљада учесника. Жао ми је што морам овде додати, да су у то време наши оргтанизатори, не ретко, „чували резултате наших стотинак учесника, као велику тајну“, или евентуално, слали поштом после месец-два закашњења.

query

Изглед једног од query-ја

Овакав увод наводим да бих указао, како су такве ствари оставили трајни траг на моју психу и ангажовање око израде, записивања и обраде резултата. Сећам се добро, кад сам купио први рачунар негде 1995-6, латио сам се учења најважнијих  мајкрософтових  програма  из одговарајућих приручника, и признајем лоше ми је то ишло поготово са access-ом. У приручнику је за демонстрацију коришћена примена access-а з тамо некој трговинској фирму, са гомилом табела купаца, добављача, пошиљки, артикала итд, и мени, као технички оријентисаном типу, па још самоуком „рачунарџији“, нити  је тај начин био разумљив, нити интересантан, .и једноставно нишза нисам капирао. И онда ми је синула идеја, а зашто ја да не применим access на нешто, што још од Цириха тиња у мени, тј. на израду програма за обраду пријава и резултата трка, конкретно новосадског маратона,  у чијем организационом одбору сам тада био. Креирајући разне query-je помоћу табела учесника, стартних бројева, ветеранских категорија и коефицијената итд, дакле, са нечим што ми је блискије и разумљивије од трговинских трансакција, тада  је учење access-а боље кренуло, и већ на првом наредном маратону имали смо огромно задовољство, да су одштампани  резултати били подељени свим учесницима већ током ручка након маратона.

yu marУ то време био сам и члан редакције часописа „ЈУ маратон“ и за потребе израде ранг-листе најбољих маратонаца и маратонки саставио сам одговарајући access програм за унос и обраду резултата са свих одржаних маратона у Југославији и шире. Наравно апетити даље расту, и такву базу података полако сам, из дана у дан, из године у годину, допуњавао са свим могућим доступним резултатима из актуелних трка, као и из претходних периода. Онда је следило израде програме за ултрамаратонске трке, триатлоне…

Успешно примењен програм на новосадском маратону, полумаратону и триатлону допринели су да су ме ангажовали и други нпр. у Трпињи, Охриду, Подгорици, Сомбору, Кули, Апатину, Сивцу итд. И на овим тркама и триатлонима,  одмах после уласка у циљ задњег такмичара, а практично већ током ручка,  свима су подељени одштампани резултати.

sivacКао вечном заљубљенику у трчање, овакво додатно ангажовање је представљало задовољство, неки вид изазова – комплетирање свих резултата наших (ултра)маратонаца и (ултра)маратонки. И мислим да сам у томе засад одрадио 99 % посла. Тренутно у мојој бази података имам унетих скоро 26.000 резултата, из око 2.200 маратонских и ултрамаратонских трка, за преко  6,500 тркача и тркачица. Недостају углавном резултати маратона и ултри из периода до 1990. И тако је оваква свеобухватна база података можда јединствена на свету.

И овде коначно долазим до поенте ових писанија, Да би сваки резултат био приписан баш тој и тој конкретној особи, морао сам увести тзв. ИД, идентификациони број, јер на основу само имена и презимена је то неизводљиво, јер у мојој бази података има нпр. четири Драгана Ћирића,  четири Никола Ђорђевића… пет Зорана Марковића, пет Александра Јовановића, пет Милана  Јовановића (ништа чудно; недавно сам прочитао да у Србији има највише Јовановића, преко 120.000) итд, итд. Раније, углавном, то није био проблем, јер и није било пуно тркача и трка, а у резултатима су, осим имена и презименам  били исказани град и/или годиште, и лако сам могао препознати који је баш тај конкретни Јовановић, Марковић…и доделити му резултат из те трке.

stapar

Резултати такмичара СЈАЈНИ, али сам извептај МРШАВ ДО БОЛА!!!

У задње време, сведоци смо да број тркача и трка расте, и то је добро, и са социолошког,здравственог и многих других аспеката. Наравно, мени то даје све више и више посла, и мада сам, док сам још био запослен, у неким моментима чак хтео да одустанем од свега тога, ипак сам настављао, преовладао је ентузијазам. Докле ће тај ентузијазам трајати, видећемо… Упоредо са тим је дошла Општа уредба о заштити личних података (енг. GDPR, General Data Protection Regulation), и имам утисак да су појединци из Организационих тимова, а поготово из фирми за електронско мерење резултата, једва то дочекали као покриће, да не морају више у резултатима да се бакћу са тамо неким подацима о учесницима.

Ја сам лаик за право, и у тој уредби једном таквом лаику тешко је да се снађе. Са друге стране, у пракси,чини ми се, има доста контрадикција. Наиме, тај закон или уредба је потекла из Европске Уније и заиста овде у Пољској, обавезно се свуда подписује  тзв. клаузула RODO  тј, GDPR, и како ја то схватам, тиме ти овлашћујеш неког, у неком конкретној случају да може да користи твоје податке, али само у том конкретном случају, и не сме нигде више да то користи… И ако је тачно да се не сму објављивати такви подаци, као, годиште и град, како је то могуће, да на пример у овим европским државама Пољска, Словачка, Чешка-Аустрија, сви ти „строго чувани“ подаци се јавно објављују резултатима са трка, што се можете уверити на неколицини линкова из мноштва, мноштва других: Пољска: линк 1 линк 2, Чешка: линк 3  линк 4 , Словачка: линк 5  линк 6, Чешка-Аустрија: линк 7. У неким од њих не само да дају годиште, већ и тачан датум рођења, баш као и код нас на фрушкогорском маратону: линк 8. А како је код већине наших трка можете погледати на овим линк 9  и  линк 10, где се отишло и корак даље – појединци немају чак ни име и презиме. Има и светлих примера као нпр. овај линк 11.

Још и ово, нимало без значаја. На нашим тркама све је више учесника из република бише Југе, што мене лично, као неизлечивог југоносталгичара, посебно радује. Међутим, врло често у резултатима нема податка о земљи учесника, и како онда да ми знамо да ли је тамо неки Петровић из Србије или из Хрватске, Босне…Дакле, колона са државом учесника је заиста неопходна и меродавна.

Све у свему, човек је заиста у недоумици, како то негде МОЖЕ, а негде НЕ СМЕ да се објављују најважнији  подаци о очесницима? Да ли ја лично, већ одавно радим нешто што НЕ СМЕМ, и на страницама сајта Клуба 100 маратона, у разним ранг-листама, објављујем комплетне податке о такмичарима?

Која је сврха овог мог обраћања и указивања на ове стварне проблеме?

1- Пре свега, обраћам се особама правничке струке, који би хтели волонтерски, да нам у кратком чланку стручно објасне, шта према ГДПР-у је дозвољено да се јавно објављује у резултатским извештајима, и какве су евентуалне процедуре, да би организатори могли, без правних последица, слободно објављивати најнеопходније податке. Слично, молим и за додатни осврт на примену ГДПР-а у ранг-листама на сајту Клуба100.

2- Исто тако обраћам се и апелујем на организаторе, да учине све што је у њиховој моћи, да објављују што комплетније резултате; такав извештај не само да лепше изгледа, већ је занимљивији и прегледнији и за друге, који нису учествовали у трци..

Ако се настави овакав тренд, да се објављују у резултатима само име, презиме и време,  ја ћу полако угасити, не само статистику трка, већ и ову интернет страницу. Једноставно, не треба ми додатно нервирање,  нећу више да траћим своје драгоцено слободно време тражећи и мољакајући друге за додатне информације о „дуплираним“ особама у бази података. А решење проблема је банално једноставно, треба само имати мало добре воље, а пре свега и осећај за заједничку добробит.

Драго Бороја, новембар 2021.

Ovaj unos je objavljen pod Uncategorized. Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišete koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavi se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišete koristeći svoj Facebook nalog. Odjavi se /  Promeni )

Povezivanje sa %s