Маратон у Рагузи, Италија – Стаза краћа за 1 метар!!??

У  задње време врло-врло ретко пишем о својим тркама…

Без лажне скромности, овог пута на наговор неких другара,  ипак се оглашавам.

А стварни повод није мој јубиларни 400.-ти маратон, већ  „контрадикторна“ медаља (на слици). Наиме, моји „злочести“ другари из Пољске, онако уз пиво после маратона, су ми  шеретски озбиљно саопштили, да ми се тај маратон не може признати, јер је стаза била  краћа, и као доказ, показали су ми шта пише на траци медаље….

 

…. Ја сам се најпре претварао,  да сам „затечен“  и „разочаран“, а онда сам из ранчића извукао ово специјално признање…

…. и „оштро сам им одбрусио“ –причајте шта год хоћете, али ја имам „црно на бело“ од Организатора, да сам ја завршио ту трку, а по правилнику свих клубова 100 маратона, маратон са краћом дужином до 10% се рачуна, уколико је до тога дошло грешком организатора. Али, нека буде по вама, догодине долазим поново и „оверавам“ тај маратон…Сви смо се слатко насмејали, и уз куцање пивским чашама, потврдили поновни долазак догодине.

 

И биће тако. У клубу већ неки дужи период користимо обилато погодности тзв. јефтиних авио-линија. У Изреал смо летили повратном картом за свега 90 евра, а у задња 2 месеца, на Кипар у Никозију за 70 евра, у Црну Гору, на маратон у Котору, за заиста смешних 35 евра, а до Сицилији за 65 евра. Ја сам још самостално летео до Келна за 50 евра, и уз посету мојим рођацима учествовао на маратону у градићу Бертлих.

Узгред, мала анегдота. Кад ми је у Бертлиху наш „гастарбајтер“ Милош Момчиловић рекао, да је лимит трке 5 сати, ја сам одговорио –знаш шта, ја кад кренем у трку, неће ме ни ГЕСТАПО  спречити да је завршим..

 

Нећу да вас давим са опширним описом маратона у Рагузи. Након снегом оковане Пољске, тамо нас је дочекало такорећи пролеће, палме, цвеће, зеленило и непрегледни воћњаци мандарина и поморанџи. Град Рагуза, чији је централни барокни део, уврштен у светску баштину UNESCO, је нешто јединствено, изграђен на стрмим литицама неколико узвишења, сав у камену и каменим плочницима. Неколико завршних километара се трчи управо кроз стрме и уске тог дела града. Погодност ове трке је што је старт у новијем делу града, неки 300 м изнад циља. Стаза добрим  делом се провлачи кроз валовита околна поља, испресецана километрима и километрима каменим оградама са камењем скупљеним у тим пољима, слично као у Далмацији. Пре трке видевши конфигурацију стазе био сам мало забринут да ли сам у стању то савладати и да ли ме чека иста судбина  као у Сарајеву, када сам био на зачељу трке уз нервирајућу пратњу санитетског  и полицијског возила. Показало се да страх није био оправдан – солидно сам савладавао успоне и био сам далеко од последњих…

А на циљу ме је чекало огромно, огромно изненађење. Ни у сну нисам се надао, да ће организатор предвидети и обележити мој јубиларни маратон. Био сам скоро до суза дирнут, када ми је директор трке свечано уручио, горе поменуто, специјално признање.

Још да додам, да сам тај 400.-ти маратон планирао да истрчим у свом Футогу, у друштву другара из клуба 100 маратона. Сплетом околности испало је можда и боље, али нека здравље послужи, па за неких 15-16 месеци да буде  „поправни испит“ у Футогу поводом  500 маратона и ултрамаратона укупно.

Драго Бороја, јануар 2024.