Košice-Furča eXtrem maraton
Ponovo sam na putu kući, i kao i obično nastojim usput negde istrčati maraton. Na izboru sam imao planinske trke u Budimu i Košicama. Opredelio sam se za Košice, gde je profil staze bio znatno povoljniji, ali i gde sam, zahvaljujući ljubaznošću direktora trke Zdeneka Bohuneka, imao besplatan smeštaj i startninu. Ovog puta više ne moram da hodam po željezničkim pragovima preko granice iz Zvardonja u Poljskoj do Skaliti u Slovaćkoj, o čemu sam pisao u nekim prethodnim člancima, jer je najzad uspostavljena redovna linija Zvardonj-Žilina, i dalje do Košica.
Ovaj maraton organizuje trkačkii klub “Furča” iz Košica. Furča je naziv brda iznad Košica. Osim ovog maratona, u toku godine organizuju jedan memorijalni maraton, i desetak tzv. “hamburg” maratona, koji nemaju uobičajenu “šminku”, već je to više kao zajednički trening na odmerenoj stazi. gde pojedinci mogu prema svom nahođenju odabrati željenu kilometražu. Nisu nimalo opterećeni time da li će u maratonu biti 20,30,50,100…učesnika, da li će biti pompezna startna kapija, semafor, bina…, prevashodna namera im je da daju priliku pojedincima da istrče svoj verifikovan maraton, i u zavisnosti od trenutnih mogućnosti obezbede adekvatan ambijent druženja.
Staza zaslužuje naziv eXtrem. Prva 3 km su blago valovita, a onda 2-2,5 km oštra nizbrdica s visinskom razlikom od 100 m. Zatim okret, istim putem nazad, i tako 4 puta. Ukupna visinska razlika 1100 m. Međutim, moram dodati da je staza izuzetno lepa, većim delom prolazi kroz gustu šumu, u debeloj hladovini, a prohladan vetrić je dodatno doprineo da uslovi za trčanje budu podnošljiviji, iako je temperatura bila oko 25 stepeni. Kao i na prethodna 2-3 maratona, verovatno kao posledica akumulisanog umora,, već u prvih 5-10 km sam imao izraženu krizu, u kojoj sam se obično pitao – šta mi je trebalo da dolazim na ove planinske maratone. I zaista, da mi je neko samo pre 4-5 meseci predložio samo jedan planinski maraton, ja bih bez ustezanja odgovorio negativno, jer u principu, nikad nisam voleo trčanje uzbrdo, čak sam i u godinama sa najboljom formom, uspone na treningu uglavnom prelazio brzim hodanjem. Međutim, nakon savladavanja te početne krize, jednostavno sam osetio da do kraja imam dovoljno energije, volje i motiva za valjano trčanje. Motivaciju sam kao olakšanje našao u činjenici da nakon ovog maratona stiže tronedeljna pauza do sledećeg ciklusa maratona Poljskoj i Češkoj, čak sam uz osmeh pomislio, najzad ću moći i da redovno treniram. Iako sam ovde došao sa namerom i ubeđenjem da treba samo kako-tako istrčati maraton, i da ću verovatno na svim usponima hodati, desilo se neočekivano da u zadnja tri kruga pretrčim veći deo uspona, tako da sam samo za 2 minute imao slabije vreme u polovini kruga sa usponom, Veoma sam zadovoljan sa ostvarenim rezultatom 4:08:29 (vidi rezultate), još na ovakvoj stazi. Ponovo nakon onih rezultata iz Miškolca, Pasterke i Otvocka, imam pristojno vreme blizu 4 sata.
Taman sam hteo napisati da je ovo bio maraton sa malim brojem učesnika, a onda se setih da na većini naših maratona to maksimalni broj učesnika. Prema tome, no comment.
Nema potrebe naglašavati, da je druženje posle trke, uz točionicu hladnog slovačkog piva, uz iznenađujuće ukusne “sendviče” sa svežim, rskavim čvarcima, raznim salatama. proteklo u veseloj atmosferi. Posebno se oduševio novoupoznati maratonac iz Žiline, koji se zove František Mihalička, kad sam mu rekao da je njegov imenjak i prezimenjak Franja Mihalić, bio olimpijski vicešampion, Više ne moram da brinem o smeštaju za trke u Žilini i okolini, imam otvoren poziv od Františeka.
Košice su mnogo čuvenije po najstarijem maratonu u Evropi. U centralnom delu grada postoji statua maratonca (slika levo), na kojoj su uklesana imena svih dosadašnjih pobednika. Među njima je i ime našeg proslavljenog maratonca Nedeljka Farčića, koji je 1967. god. pobedio sa 2:20:52. Zadnjih godina Neđo nas sve impresionira odličnim rezultatima na veteranskim takmičenjima
Najzad sam kod kuće, i čini mi se prvi put bez upale mišića nakon istrčanog maratona, Već sam počeo sa laganim treningom, Danas idem na Ligu trčanja na keju u Novom Sadu, već sam se zaželeo trčanja u “tempu” ispod 5 minuta, dati malo vetra kosi, tačnije, ovom preostalom delu kose.
Kao rezime ovih deset maratona za deset nedelja, mogu samo da ponovim da je maratonsko trčanje večni izazov, i ko zna kakvi još izazovi su preda mnom.
Najzad se i setih da ove članke sa ovih maratona treba i podpisati, uz opasku da ne odgovaram za nečiju lošu interpretaciju mojih iskustava.
Drago Boroja
Klub 100 maratona 