Пред вама је трећи-завршни део приче, коју Профа завршава речима … НЕ ЗАМЕРИТЕ НА ГРЕШКАМА…. Кад сам му oномад скренуо пажњу да текст мало боље уреди граматички, да са оваквим стилом писања, његов професор српско-хрватског језика сигурно не би био поносан, одговорио је: “Такав сам био одувек, гимназијски професор ми је писмене радове оцењивао са “посветом” – ниси ти Иво Андрић да пишеш дуге реченице, ДОВОЉАН 2 (ДВА). На усменом су наравно падале петице”. Како се види, дуге реченице у овим причама и даље су актуелне, али oд мене, за доследност, упорност, непоновљивост, оригиналност и постојаност – ОДЛИЧАН 5 (ПЕТ), Верујем да овај подужи увод није опречан чувеној мисли Андрића: „Ко пријатеља тумачи или анализира, тај га не воли“ Nastavite sa čitanjem →