„Zakuvani hamburg-er u ljutom srpskom sosu“

hamburgerHamburgeri, hamburgerije nisu naše novotarije, Ima ih svuda po svetu, ali kod nas su se pojavili „nutricionisti“, koji smatraju da je to štetno i treba izbaciti iz „jelovnika“ srpskog maratonca, iako je recept vrlo prost, a za to ne treba imati dubok džep. U posudu veličine 42KM ubaciti minimalno TRI žilava maratonca, pustiti ih da se krčkaju 4-5, pa i 6 sati, a povremeno dodavati vodu, po želji i ugljeno-hidratne sastojke…

Ovakav šaljivi uvod možda odgovara komičnoj situaciji oko tzv. HAMBURG maratona, Kao samoproglašeni glavni kuvar Kluba 100 maratona Srbije osećam potrebu da se oglasim, ali ipak u nešto ozbiljnijem tonu, jer se stvar prilično „zakuvala“.

Za neupućene samo par uvodnih rečenica odkud prefiks „hamburg“ i kakav je koncept takvih maratona.

100MC_Logo nemDevedesetih godina prošlog veka, prilično brojna grupa trkača iz Hamburga u Nemačkoj, među njima najpoznatiji Hotas (3100 maraton), Eichner (2300), Preisler (2000)…, su započeli svojevrsnu ligu maratona, u kojoj su trčali maratone svake srede i subote. Češki trkač Oto Seitl je preneo u Češku, a zatim i u Slovačku takav koncept , dakle, trku oslobođenu „šminke“ i „bižuterije“,  bez medalja, startnih kapija, proglašenja pobednika, majica,… . Na primer, u Žilini, od 2004. g. do danas održano 340 „hamburg“ maratona, i moj prijatelj Šano Aleksandar je istrčao skoro sve. O tome  sam blagonaklono pisao još od 2012. godine. Naš maratonac, Ninoslav Rašković, je tada i organizovao 1. Hamburg maraton u Pančevu (link do TV reportaže), koji je nakon njegovog odlaska u Nemačku, prerastao u Noćni maraton. Do sada  učestvovao sam na petnaestak hamburga, uglavnom u Slovačkoj, i lično mi se dopao takav koncept trke i opuštena atmosfera u njima. Naravno, to je stvar ukusa, a pre svega očekivanja.

Takvi neformalni maratoni, pod ovim ili onim nazivom, su opšte prihvaćeni širom sveta, i lično ne vidim razlog da to  ne bude i kod nas. Pravilnik našeg kluba100 je svojevremeno napisan, i opšte prihvaćen od samog početka. U načelu, u potpunosti je usaglašen sa pravilnicima svih meni poznatih klubova 100 maratona. Evidentno je da su jedine razlike u pravilnicima, minimalni broj učesnika maratona ili ultramaratona da bi se trka verifikovala. U većini zemalja ta brojka je 3, a u nekolicini 10 ili 15. Slažem se da taj broj može biti diskutabilan, i možemo zajednički razmotriti to pitanje. Naravno, eventualni novi minimalni broj učesnika ne može biti retroaktivan.

kolezanskiKod nas trkači imaju  na  raspolaganju 7-8 maratona, a za „gladnog maratonskog vuka“ to je nedovoljno. Lepo je trčati u Njujorku, Londonu, Parizu, Ljubljani, ali nemaju svi finansijske uslove za to.  Ovde u Poljskoj, godišnje ima preko 100 zvaničnih maratona i ultramaratona, a ipak ima još u ponudi na desetine i desetine, kako ovde kažu, koleženskih maratona. Jednostavno, zbog tempa života, nekima više odgovara, da kad imaju vremena, „skoknu“ do najbližeg, tako reći besplatnog maratona, a što u vreme sve prisutnije komercijalizacije maratona, sa sve višim i višim startninama, ima bitan značaj, i što još značajnije, ne  treba se prijavljivati mesecima unapred.

Osnovna karakteristika hamburg i sličnih maratona je maksimalno pojednostavljenje u organizaciji trke. Dovoljno je samo dobra volja i spremnost da se u društvu istomišljenika trči 42 km. Regularnost? Hm? Regularnost je u našim glavama, u našem poštenju, u našem pristupu trčanju. Dobro je, ako se  ima zapisničar rezultata, još bolje sudija, ali to nije obavezno, i u tom slučaju organizator sam upisuje rezultate. Nigde u pravilnicima klubova 100,  nema ni slovca o atestiranoj stazi, o licenciranim sudijama, o okrepi, startnim brojevima i slično.  Naravno, staza mora biti premerena validnim metodama, i u tome nema pogovora. Podrazumeva se da takve maratone trče iskreni zaljubljenici, da su za njih dužina od 42 km svetinja, a sam rezultat na ovakvim trkama je uglavnom  u drugom planu. „Zalutalih“ i „mahinatora“ je uvek bilo i biće. Zbog par kradljivaca, ne treba svakog kupca pretresati prilikom  izlaska iz samoposluge. Pre ili kasnije, i jedni i drugi „dolijaju“.

00trikoU Slovačkoj čak svoj klub nazivaju „Klub skupljača maratona“, i to je možda poenta svega. Neko skuplja stare novčanice, neko pivske limenke, itd, itd, pa pustimo  ljude da trče, da skupljaju svoje maratone. Budimo iskreni, priznajmo sebi i drugima, da svakom pojedincu, koji želi da trči jedan, a da ne spominjem i dva-tri-četiri .. maratona nedeljno, samo treba da skinemo kapu. Ne treba omalovažavati takvu srčanost, takvu izdržljivost, takav entuzijazam. Poštapalice tipa, regularnost trke, verifikacija rezultata su samo paravan za nešto o čemu ne želim ni da mislim.

Svedoci smo da je maratonsko i uopšte dugoprugaško trčanje,  steklo neviđenu popularnost, upravo iz razloga da pojedinci-amateri mogu da se isprobaju, da odmere svoje mogućnosti, da savladaju kraljevsku disciplinu u kraljici sportova. Famoznih 42km i 195m, nije mačji kašalj, i nije čudo da mnogi ponavljaju čuvenu krilaticu – u maratonskoj trci svi su pobednici. Tih 42 km su ista i u Njujorku, i Londonu, u Parizu… na „hamburzima“, u Bratislavi, Katovicama, Vukovaru, Beogradu,…a verovatno uskoro i u  mom Futoga, u kupusnoj varijanti hamburga.

Drago Boroja, januar 2023.

Ovaj unos je objavljen pod Uncategorized. Zabeležite stalnu vezu.

4 reagovanja na  „Zakuvani hamburg-er u ljutom srpskom sosu“

  1. Srećko kaže:

    Da malo objasnim slućaj “prvog hamburg maratona“ u Srbiji, preciznije u Pančevu. Taj od “hamburg maratona“ ima samo reč HAMBURG u nazivu i ništa više od toga. Eventualno i to što je nastao iz zamisli da se organizujemo hamburg maraton u vreme kada smo u zemlji imali samo tri ustaljena maratona – Beogradski, Novosadski i Niški zimski maraton. Kao prva ideja gde da organizujemo hamburg maraton bila je Ada Ciganlija. Vrlo brzo je nakon toga Ninoslav je predložio da se trči u parku (Narodna bašta) u Pačevu i ja sam se odmah složio. Ninoslav je zatim osmislio i napravio medalje i startne brojeve. Nemanja Katanić je za trku pripremio na kompu prezentaciju takmičara i tabelu za praćenje krugova i on je na trci bio merač vremena. Postavljen je mali video bim, tako da je trkačima bilo vidljivo koliko su krugova istrčali. Dogovor je bio, a i tako smo obavestili trkače, da svako donosi svoju okrepu (ako želi i više pa da bude i za druge trkače). Uzgred, to je po meni bila najbolja okrepa viđena na maratonskim trkama u Srbiji do danas. Trku je završilo 28 (i slovima: dvadeset osam) maratonaca … i zalugom Ninoslava, a posle i trkača iz Pančeva, čiji se broj naglo povećavao, maraton u Narodnoj bašti u Pančevu nastavio je da se organizuje svake godine i ove godine je održan po deseti put !!!

  2. mdragica kaže:

    Pojedinci osporavaju Hamburg maratone iz ovog ili onog razolga. Meni lično ovakav aspekt maratona i odgovara jer kao stalno zaposlenoj nije mi baš uvek jednostavno da uzimam slobodne dane a nekad i finasijski baš nije lako izvesti sve ono što bih želela. Otežavajući faktor u mom slučaju može biti i prevoz i smeštaj, ako nema organizacije, tako da ovo što mi je u okruženju prihvatam oberučke. Što se tiče Tar Tan maratona iako bi bilo bolje da nas je više ponekad i potajno navijam da se to ne ostvari jer je dovoljno naporno trčati stazom koja je prepuna šetača i kučića pogotovo u slučaju lepog vremena. Ovaj problem sa šetačima uglavnom mi maratonci smo već dobro iskusili i na našem omiljenom maratonu „Plavom krugu“. Što se tiče 1. Pančevačkog Hamburg maratona sa ponosom ističem da sam učestvovala na njemu. To je bio moj drugi maraton po redu i drago mi je da sam na neki način postala deo istorije zajedno sa 28 finišera koliko nas je učestvovalo.

  3. Фестивал зимнице Коцељева kaže:

    Ako nekima smetaju “hamburg“ maratoni i “skupljanje recki“ neka jure vreme na “pravim trkama“ kad su već toliko ozbiljni i opasni maratonci . Eto, mogu da probaju 2:45 na beogradskom ili 3:00 na Plitvicama. Doduše i to je kao trening za one što idu 2:20.
    Da se ja pitam, na maratone bi išli samo oni što trče ispod 2:08, a trčalo bi se samo u gradovima sa preko 10 miliona stanovnika. startnina 5 000 evra i 20% od prikupljenih startnina dobija pobednik ako bude brži od 2:03.

  4. Srećko kaže:

    Više bi mi značilo STO MARATONA istrčanih za deset godina (Beograd, Plavi krug, Novi Sad, NS Noćni, Reciklažni, Zrenjanin, Niš, Tuzla, Sarajevo, Skoplje x 2, Zagreb x2) nego da to spičkam u dve godine u Vukovaru i na Tar-tanu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s