Miša Segedi

U decembru 2021. klub 100 maratona Srbije je pojačan novim punopravnim članom. Miša nam se predstavio baš onako vojnički – kratko i jasno.

Rođen sam u sremskom selu Putinci, opština Ruma. Sa 15. godina odlazim u vojnu školu VTSVŠ Rajlovac. Prvo radno mesto,  aerodrom Pula 229.LB(š) avijacijska eskadrila, naoružanje vazduhoplova. Nakon 9 godina službe, dobijam prekomandu na aerodrom Batajnica u vazduhoplovno opitni centar VOC, gde ostajem do penzionisanja.

Nisam se bavio ni jednim sportom ozbiljno, ali je sport u mom odrastanju i životu uvek bio prisutan rekreativno. Narušenog zdravlja u 51. godini života, posle lekarskog pregleda na VMA odlučim da gomilu lekova zamenim nekom fizičkom aktivnošću. Trčanje sam odabrao jer je to najprirodnija, najjeftinija i najautonomnija fizička aktivnost. Sada mogu da kažem da se pokazalo kao ispravna odluka,  jer sam zdrav čovek.

Aeromiting u Kečkemetu, Mađarska

Lučić. Janjušević, Segedi

U januaru 2011. pridružujem se grupi od 3 trkača (Mirko Drča, Lučić Dragan, Janjušević Saša), koja se pripremala da na beogradskom maratonu pretrči 21,1 km. Tad sam odlučio da postanem i maratonac. Beogradskih 21,1 km sa pretrčao za 1 sat 42 minuta i 3 sekunde, sretnijeg čoveka na planeti Zemlja nije bilo tog trenutka.

Posle sedam polumaratona, 2012. godine prijavljujem se za maraton na novosadskom noćnom maratonu, Razlog? Bilo me je jako sramota biti u društvu trkača (svi koje sam do tada poznavao, imali su minimum desetak pretrčanih maratona), a nemati pretrčan makar jedan maraton. Uspešno završavam NS noćni maraton za 3 sata 41 minut i 28 sekundi, čime stičem zvanje MARATONAC, i za devet i po godina dolazim do cifre od 100 maratona. Bilo bi to i brže da je bilo više novca.

Iz znatiželje 2015. sam pretrčao ultramaraton Osijek- Apatin u dužini 52,3 km za 4 sata 35 minuta i 35 sekundi. Interesovalo me je kako izgleda trčati duže od 42 km. Lični rekord za maraton 3:12:49 u Beču 2014. godine, a u polumaratonu 1:25:14 u Osijeku iste godine.

Sa legendarnom maratonkom Suzanom Ćirić, 2:33:00

Nikad nisam odustao na maratonskoj trci.. Za vreme trčanja maratona, nikad nisam imao krize tipa neki zidovi koji se spominju, zahvaljući dobrom treniranju, Slično,zahvaljujući dobrim treninzima od kad trčim nikad se nisam povredio.

Trčanje od jednog sata dnevno mi je sastavni deo svakodnevnice, jer sam shvatio da u životu moram biti najodgovorniji prema sebi. Cilj mog trčanja je da što duže trajem i kao trkač i uopšte.

Na trci uvek trčim maksimalno koliko tog trenutka mogu, uvek se trkam, ili sa nekim, ili sa samim sobom.

Po evidenciji koju vodim o pretrčanim kilometrima, na leto bi trebalo biti da sam pretrčao krug oko Zemlje.

Od kad sam postao maratonac dosta sam racionalniji, mnogo više putujem, uplovio sam i u svet muzike, sviram bas prim prvi glas. Ishrana mi se nije promenila, klasična sremačka kujna,  na samoj trci sem vode ne uzimam ništa drugo.

Živim  lep sadržajan život, prožet sportom i muzikom,  sa supruguom, koja isto trči (10 maratona i 50 polumaratona ), sa sinovima Ivanom i Milošem, koji su, posle karijere plivanja u PK Vojvodina, takođe uplovili u svet trčanja. Ponosni smo da je Miloš na beogradskom polumaratonu 2018. zauzeo 2. mesto sa 1:12:33.

Miša Segedi, januar 2022.