Зоран С. Јанковић,проф. БИОГРАФИЈА (прича бр.2)

ПОСТАЈЕМ МАРАТОНАЦ, ТРКАЧ, ТАКМИЧАР

Немам прву трку,  ја има ПРВЕ ДВЕ трке, које не могу да раздвојим једну од друге па ћу написати нешто о њима.

После „првих тренига на Ђачком“ моји први и једини тренери, Брка и Чалија, одлучују да идем на Планинарски – Фрушкогорски маратон у дужини од 88 км 22-23. маја 1982. Никада нећу заборавити тај мој први одлазак на трку и то какву трку која је невероватна не само по дужини, већ и подлоге, крос,  тек колико узбрдица-низбрдица, ко то није истрчао не може себи да дочара какав је то изазов…. а поготово некоме који нема преставу шта је трчање, који је избегавао чак и обавезне школске кросеве… На сам дан трке по мене долази, а ко други него Брка – Бранислав Петровић, тркач, магистар машинства, моћни директор још моћнијих предузећа. У току вожње покушава Брка да ми да нека упуства, како да трчим, да се не залећем, да пијем воду, прича човек труди се а ја гледам бело, види и он да те његове речи баш и не допиру до мене. А мени се врти филм, кафана, шта ја сада радим, син легенде кафана, чика Стевице келнера, који је од раног детињства кафану сматрао својом кућом, у буквалном смислу.

(Љубазношћу редакције часописа ЈУмаратона)

И у таквим мислима стижемо на старт, а тамо не описива гужва, учинило ми се као да сам пред фудбалским стадионом, хиљаде људи, гужва, граја, не може се ни пешке прићи, али Брка, какав лик, пролази аутом, сви га пропуштају од редара до милиције,сви га поздрављају. (у 80-тим и 90-тим годинама тамо је било  и до 8000 учесника – примедба редакције). Паркира аутo и води ме по мој први стартни број. Следи пријава, Брка има свуда пролаз, сви га поздрављају, питају о тренизима, опреми, о свему ономе што ми је сада сасвима разумљиво а тада??? Нити шта разумем, нити ме на моју срећу шта питају и да нисам стигао са Брком нико ме не би ни приметио, а овако. А тада се појавио  момак и сви одједном заћуташе, као да су о њему све време причали, он свестан своје важности прилази Брки са великим поштовањем , а тек тада поче прича, која ме скроз збуни опрема, напици, тактика, да ли се напада рекорд стазе, високи момак са танким брчићима се само тајанствено смешкао, чуо сам његово има Ламброс, Грк, студира ДИФ, планинар, алпиниста, тркач, рекордер стазе, непобедиви шампион… Ја онако збуњен, изгубљен, ћутим,  ћутим, па осећао сам се као сом на сувом. Питам се шта ћу ја ту? Па јесте, висок сам и мршав као и они и то је све, они сасвим другачије изгледају, они су ТРКАЧИ  , а ја ? Запалио лулу и пућкам, а они се спремају за трку, те ово патике, те оне, те ова опрема те она, те овај напитак те онај, те ова те она чоколадица или шта већ, а ја седим пућкам и узех пљоску да оперем уста са ракијицом, људи

(Љубазношћу редакције часописа ЈУмаратона)

гледају и не верују, а стигао са Брком, шта је сада ово ? Приђе ми Брка и тихо да нико не чује каже :“ Зоки, не брини, није то ништа, ти само прати Ламброса, као мене на првој дужини, лагано са њим, као са мном и не брини, када он прошета, прошетај и ти, када он пије, пиј и ти, он једе, једи и ти, и што дуже будеш са њим биће ти лакше, као са мном, не брини, можеш ти са њим дуго. Ја ћу знати како ти иде јављаће ми са контролних тачака и ако буде поблема ето мене по тебе. А кда стигнеш на циљ  биће пива.“ А ја, а шта да обучем ? Брка се насмеши и каже „ патике и ово „ извади из своје торбе опрему, када је обукох помислих ево и ја бар сада изгледам као тркач.  Нисам ни могао да уживам у свом изгледу, када чујем позив за старт, наравно да сам захваљући Брки на старту био поред Ламброса.

Прескочићу опис трке до последњих тридесетак минута од последње контролне тачке до циља, јер то писаније било би дуго као „Рат и мир“. Морам написати да су сви били збуњени и не мало изненађени што сам сво време до те последње тачке био поред Ламброса, а чинило ми се да сам осетио и понеко незадовољство што га „држим“. То сам видео када смо стигли до задње контролне тачке, и чекали оверу, њему су то одмах учинили, а мени бар сам тако запамтио, као да су мало сачекали, таман толико да се направила не мала разлика. А каква је стаза до циља, сада ми се чин да је то ЗИД, нагиб узбрдо бар 20%, а он отишао. Како сам био љут, како сам га стигао, не умем да опишем, сећам се да сам само „безобразоно протрчао“ поред њега, и његов поглед које је говорио „да ли је ово могуће“.Следећег чега се сећам је неки разговор, који као и сада да чујем, а долазио је од „горе“ са крја узбрдице ЗИДА, што је заправо пред самим циљем, пар стотина метара. Брка, као да је знао, да ће се на овом финалном успону доћи до преломног момента, викао је из свег гласа „ хајде Зоки, потрчи, ево пива, хајде можеш, трчи, трчи, имаш га, први си човече, трчи, пиво“.  Кажу да сам потрчао, стигао до Брке, цугнуо пар гутљаја пива и тих последњих неколико стотина метара стварно трчао, тога се добро сећам. И тако ја победих, нико да поверује, мислим да и данас многи, који су били тада, не верују шта сам и како то урадио.

Нови Сад, 1993, Кузмановић, Јанковић, Васић

Моја та прва-друга трка је маратон, и то ни мање ни веше првенство СФРЈ-а, Оџаци 19.06.1982. код легенде југословенског маратова Владе Шпајзера. Опет да не би Брке, не би било ни мене на том првенству. Све ми је обезбедио, од лекарског прегледа, регистарције, пријаве, прве опреме, која би сада била смешна, као да поредите наша породична суботња купања у лименом кориту и дашња тушкања и купања у купатилу са ђакузијом, и ко зна којим чудима. А тек правила трке, замислите, била је тзв. РАМПА, тј. ко не прође 35. км, за 2:30:00, он је дисквалификова и мора да напусти стазу. Да бих могао да контролишем своје време, тада нисам ни знао да постоји сат-штоперица,  канапом сам везао за зглоб руке горњу половину хемијске са сатом. Како је то било смешно, па и тужно!. Како сам трчао? Па трчао сам увек за неким, рампа ме није ухватила. Како сам био срећан, као да сам постао олимпијски шампион, када са прошао тих 35. км, толико сам се радовао да сам и судије збунио, који су почели да вичу да то није крај трке, људи су се свачега нагледали на маратонома, ваљда су помисли да сам „пукао“, ја им лепо кажем знам – „нема рампе“ то сам им викао. Углавном, истрчих ја мој први маратон за 3:10,57 и заузех 24. место на државном првенству… Ето тако је почело…

НЕКИ РЕЗУЛТАТИ

Првенство СРЈ, Подгорица 1999. Јанковић, Петровић и Васић

Сада би требало да пишем о мојим најбољим резултатима, али они изгледају потпуно нестварно, а кад бих их све набрајао, неко би рекао хвалисање, неко претеривање или чак лаж, зато ћу то избећи, јер резултати дођу и прођу, али баш да не буде празно ево нечега занимљивог – бар се мени чини : ;

  • 100 км 3 пута испод осам сати;
  • 63 маратона испод три сата;
  • 17 полумаратона испод 1:10,00;
  • 150 полумаратона испод 1:30,00.

(Допуна редакције: Из наше (ултра)маратонске архиве самоиницијативно прилажемо ове личне рекорде Профе (резултати свих осталих трка, могу se погледати на овом линку:

  • маратон, 2:28:47, С. Димитре, БУГ, 1987.
  • 60 км, 3:42:43, Загреб-Чазма, ХРВ, 1986.
  • 100 км, 7:17:17, Палић, 1996.
  • 12 сати, 148 км, Палић, 1995.
z 1999

Ратни маратон у Београду 17.04.1999.: Учесници: Babić Milutin, Boroja Drago, Čuport Jožef, Dević Borisav, Drča Mihajlo, Đurov Petar, Janković Milisav, Janković Zoran, Ješić Goran, Marinković Predrag, Marković Zoran, Milekić Nenad, Milović Željko, Mirosavljev Slobodan, Mišović Zdravko, Musić Drago, Petrić Miodrag, Petrović Željko, Petrušić Veselin, Spasojević Danilo, Sudarov Slobodan, Taipi Ramiz, Ugarčina Dragoslav, Vujić Dušan, Živković Veljko i još desetak stranih učesnika (dopuna redakcije)

Оно што никада неће проћи то су за мене следећа моја достигнућа :

 ПРВИ ДРЖАВНИ ПРВАК У ТРЧАЊУ НА 100 км

ПРВИ ДРЖАВНИ ПРАВАК У ТРЧАЊУ  НА 12 САТИ,

ЈЕДИНИ ИСТРЧАНИ РАТНИ МАРАТОН 1999. У ИСТОРИЈИ СВЕТСКИХ МАРАТОНА,

ДРЖАВНИ ПРВАК У ТРЧАЊУ НА 100км  СА 58. ГОДИНА,

ТРЕЋИ НА ДРЖАВНОМ ПРВЕНСТВУ НА 50 км СА 60. ГОДИНА……

ЖИВОТНИ ИЗАЗОВИ

odlazak u penziju sa porodicom

Породични испраћај у пензију: супруга Анка и ћерке Маријана, Јелена и Александра

Моји највећи животни изазови су свакако били ратне 90.-те, како остати жив и нормалан, рађање и одрастање три ћерке …Чини ми се да сам те изазове успео да решим, како? За мене једноставно, лако, лепо, јер сам имао и имам супругу Анку, коју сам упознао на Божић 1984. Немам речи да опишем колико ми она значи у животу, без ње не бих постигао оно што сам постигао  у трчању. Она је постала мајстор исхране, опоравка, тренинга, масер, пратиоц на бициклу, све оно што треба маратонцу… Могао бих да напишем хиљаде страница  о њеном доприносу мом трчања, то је највећа тајна мојих успеха. Ако неко жели да провери све што му није јасно у вези мога трчања, од тренига, опреме, исхране, резултата, пласмана, нека пита њу. Она је тајна мога успеха, без ње нема мојег трчања…

НЕКА ИСКУСТВА И САВЕТИ

Многи ме питају о тзв. кризама у току трке, кажу  буде им тешко, не знају шта да раде, да ли ја имам те кризе, како их решавам?

4

Знам да мени у свакој трци у неком трнутку буде тешко, буде па прође, то тешко је у глави, то тело неће да слуша. Ја се трудим да направим САГЛАСЈЕ – СИМФОНИЈУ ТЕЛА – ДУШЕ – ДУХА.  А како, описаћо на примеру маратона. Волим да кажем, маратон се трчи 12 км, остало се “возаш”. У првих 5 км слушаш тело, душу, дух, процењујеш колико можеш, шта можеш и ако то чујеш, почињеш да се “возиш” и “возиш” се до 35. км, па задњих 7 км почнеш да трчиш – мажеш колико можеш…. Врло једноставно, можда и превише, да јесте, па у томе је и тајна; једноставно- савршено- генијално- идеално…

У каријери памтим два-три одустајања, али једно ми је остало запамћено. Далеке 1986. или 1987. пишем по сећању, не желим да гледам свој дневник трчања, Нови Сад првенство државе у маратону. Стаза лепа, мени одговара, познајем је, спреман,“ звер“, тренинзи са Томом, све иделано, време, припреме, нема дугог путовања, мој вођа супруга Анка ту поред мене, ама баш све. Велика држава, конкуреција за данашње време незамислива, за злато мораш бити спреман испод 2:20,00 а за подијум „дебело“ испод 2:30,00. И данас ми се чини, да сам био спреман за око 2:20,00. Тактика разрађена, помоћ Томе неописива, Анка поред стазе, само да трчим, али …Крене трка, идеално, “увучем“ се у другу групу, ћутим, ослушкујем, ма све иде „подмзано“, сунце на видику биће топло, одлично за мене, сви ме знају да сам, смем рећи, тркач топлоте, што топлије то боље, ако може око 30 степени… Већ помислих подијум, супруга бодри даје савете, ма идеално, прође 5. км, иде, само се вози, возим се, прелепо и после 10. км, трас, шта то би, питам се, ја на асвалту боли, нема ми ноге, како, шта…Неко је извадио решетку на сливнику за воду, нисам видео, десна нога ми упаде у отвор и крај… Ургентни центар оба колена у крви, глава разбијена, плачем… Три месеца опоравка, не само физичког, то би било најлакше, али и писхичког – без мог вође Анке не бих се вратио на асфалт….

Цариград 2002., првенство Балкана за ветеране

Многи ме питају колико сам трка истрачао па ево на дан 31.12.2020. године 823 трке – од 800 м до разних ултрамаратона.

ИСХРАНА

Е колико о осхрани има текстова , а тек колико је то важно. Сад ћу се направити „важним, паметним, мистичним“. Циљ исхране је да се маратонцу омогући украштање угљених хидрата и масти, ко је разумео тај зна. А сада нешто разумљиво о исхрани. Оно што сам ја успео то је да развијем ОСЕЋАЈ шта мом организму треба од хране, и не само то, него сам то прилагодио и хришћанском начину живота, који многи погрешно своде на пост, а то није само пост, то је много више. Можда је то моја тајна, али вероватно није , само НЕ ТРЕБА ОД СВЕГА ПРАВИТИ ТАЈНУ.

Такође мислим да је витиминазација, минерализација неопходна, ако се „много“ тренира, али колико, ту треба бити обазрив, ту се крију данас ВЕЛИКЕ ОПАСНОСТИ, ЧУВАЈТЕ СЕ….

Зоран Јанковић, октобар 2021. (прича бр.1 (прича бр. 3)

Ovaj unos je objavljen pod Uncategorized. Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s