Juki Kavauči, trkački Supermen

U nedelju 20.12.2020, Japanac Yuki Kawauchi (Juki Kavauči), nakon istrčanog maratona 2:10:26, u gradu Hofu u Japanu,  prešao je u istoriju  kao prvi čovek na svetu sa 100 maratona ispod 2:20.

Po svemu sudeći, Juki je jedan od najizdržljivijih trkača sveta. On je u periodu od 2009. do 2020. istrčao 107 maratona, od toga pomenutih 100 ispod 2:20,  66 ispod 2:15,  29 ispod 2.12, 13 ispod 2:10, a čak na 44 visoko elitna maratona je bio pobednik. Kako je to moguće da jedan neprofesionalni trkač, koji je sve do 2019. radio puno radno vreme u državnoj ustanovi (tek u 2019. je napustio posao i prešao u profesionalce) ima takve

uspešne nastupe? Možda je njegov bivši trener Seiidi Tsuda dao pravi odgovor: „Nije u pitanju talent, već snaga volje“. Ne treba ni isključiti opciju, da je to zasluga njegove mama Mike, bivše trkačice, koja je odlučila da ga trenira već u šestoj godini života. Postoji podatak da je već tada trčao 1500m za 7min i 30 sec. Svakodnevno su trčali u lokalnom parku, i skoro svaki put je imao zadatak da popravlja svoj lični rekord. Mama je bila veoma stroga – u slučaju da istrći lošije za  30 sec,  morao je  za „kaznu“ da istrći još jedan krug, a za više od 60 sec i dva kruga, a za krajnje loš rezultat, morao je peške da ide kući, oko 3km. Diskutabilno je, da li je mamina metoda bila ispravna i humana, ali od malog trkača u strahu, izrastao je u maratonca legendu. Neki tvrde da je već u onim godinama čeličio svoj karakter i voljne osobine.

Trčanjem se bavio i u srednjoj školi, ali bez zapaženih uspeha, zbog čestih povreda i prerane smrti njegovog oca. U studentskim danima dobio je prvog i jedinog trenera Tsude, koji mu je popravio tehniku trčanja, naučio trčanju u ujednačenom tempu, primenjivanju samo jedan brzinskog treninga nedeljno. Izbacio mu je iz glave taktiku „pobedi ili umri“ i naučio ga da sluša svoj organizam. Trčao je polumaratone na Univerzitetskim prvenstvima Japana,  ali bez značajnijih plasmana, iako je već tada trčao oko 1:05. Ipak, već tad je skrenuo pažnju šire javnosti na sebe, na univeritetskoj štafetnoj trci – ekiden 10x21km, gde je u svojoj izmeni imao treći rezultat. Ta ekiden trka je vrlo popularna u Japanu, u direktnom prenosu gledanost je 30% populacije, u uzduž staze navija milion ljudi. Nije ni čudo, u Japanu je vrlo popularno trčanje –  kažu da u svakoj sekundi širom Japana trči milion ljudi.

Nakon diplomiranja nije prepoznat od strane velikih atletskih klubova,  ali je nastavio da trči iz zadovoljstva, bez ikakvih sponzora, pokrivajući sve troškove iz sopstvenog džepa.

U takvim okolnostima, sjajnu karijeru amatera, počinje već 2008., osvajanjem 3. mesta na polumaratonu u gradu Ageo sa vremenom 1:03:22. Osokoljen, nastavio je da sve bolje trči i na svom maratonskom debiju na čuvenom maratonu Beppu-Oita, završio je kao 20.-ti u vremenu  2:19:26. Mesec dana kasnije, kao 19.-ti na Tokijskom maratonu poboljšao je  vreme na 2:18:18 a u decembru kao  13.-ti na maratonu Fukuoka u vremenu 2:17:33. U narednoj 2010. god. nastavlja da se probija ka samom vrhu  nacionalne scene, i  na maratonu u Tokiju,  zauzeo je četvrto mesto sa ličnim rekordom 2:12:36.

U februaru 2011. god. Kavauči popravlja vreme u  polumaraton  na 1:02:40 u gradu Kagava Marugame. Na Tokijskom maratonu kasnije tog meseca,  premašio je sopstvena očekivanja istrčavši u vremenu  2:08:37 i zauzevši treće mesto. Kao najbolji japanski finišer,  izborio se  za Svetsko prvenstvo u atletici 2011.  Te godine je istrčao mnogo dobrih polumaratona i maratona. U Osaki je bio četvrti, a u Fukuoki treći (stariji maratonci znaju da su onih godina za najbrže staze smatrane upravo Fukuoka i Roterdam, zbog skoro idealno ravne staze i blizine mora). Maraton u Fukuoki je ujedno bio kvalifikacioni  za Olimpijadu, i bio je najbolji japanski takmičar, ali merodavni u Atletskom savezu Japana su mu osporile kvalifikaciju, tobože, da rezultat nije dovoljno dobar (???), a Juki je imao rezultat 2:09:57!!!  Juki je odreogovao rečima, da je to bilo samo zagrevanje za drugu kvalifikacionu trku u gradu Hofu, samo dve nedelje kasnije. Naravno, i sam je to kasnije priznao, nedovoljno oporavljen nije popravio vreme, „samo“ 2:12:33, ali opet je bio najbolji Japanac, “tek“ drugi iza Mongolca Serod Bat-Ochira.

Početkom 2012. godine Kavauči popravlja LR u  polumaratonu na 1:02:18. Međutim, usled brojnih nastupa, sveo je šanse za olimpijsku selekciju na minimum, i tako je maraton u Tokiju završio kao četrnaesti sa vremenom 2:12:51. Svoj vlastiti nastup nazvao je „sramotnim“ i obrijao glavu kako bi se iskupio zbog razočaranja svojih pristalica. To, međutim, nije odvratilo Jukija da sledi svoj plan trčanja, i te godine je ušao u još devet maratona, od toga osvojivši čak  pet. Najbrže vreme maratona te godine je imao u Fukuoki 2:10:29, što mu je donelo šesto mesto.  Ponavljajući svoj plan nastupa iz prethodne godine, ponovo je trčao u Hofu dve nedelje kasnije; ovaj put je pobedio u trci, a ostvareni rezultat 2:10:46 mu je doneo rekord u najkraćem vremenskom periodu između dva maratona ispod 2: 11. Odgovarajući na pitanja o njegovim čestim trkama, izjavio je da je želeo da “otkrije da li  trkaćki zdrav razum ima ikakvog smisla.

Za razliku od skoro svakog drugog elitnog trkača, u periodu svog čistog amaterizma, radeći 8 sati  svakog radnog dana,  on  je uglavnom trčao samo jednom dnevno, najčešće 20km. Vikendom je vrlo  često trčao dužine, ne retko i preko 50 km trenažnim tempom. Prateći savete Artura Lidiarda, preminulog trkačkog trenera sa Novog Zelanda, Juki je u jednom intervju izjavio da će fokusiranje na treninge dužine pre poboljšati njegovu brzinu nego obrnuto tj. brzinskim treninzima koje su favorizovali njegovi savremenici. Dokazujući ovakvu trenažnu filozofiju, on je u septembru 2012. istrčao lične rekorde na 1500 metara i 5000 metara, postižući vremena 3:50,51 i 13:58,62 .

Kao već priznatom maratoncu, organizatori Luxor maratona 2013. pristali su da mu plate putne troškove za januarsku trku, ali Kavauchi je propustio let za koji je imao avionsku kartu. Naime, tek na  aerodromu je shvatio da je krenuo bez pasoša. Odlučio je da plati 800.000 jena (9.000 američkih dolara) za zamenski let – iznos koji je jednak njegovoj tromesečnoj  plati.  Odluka se isplatila, pobedio je sa rekordom staze u vremenu 2:12:24. Kasnije je izjavio da ga je zbog glupe greške uhvatila neka panika, ali da je po svoj prilici mentalno uspeo da to preokrene u nešto, što mu je pomoglo da dobro istrči maraton.

Nepune tri nedelje kasnije trčao je na maratonu Beppu-Oita i stigao do vrha japanske rang liste pobedivši u trci u ličnom rekordu od 2:08:15, srušivši pritom 17-godišnji rekord staze Gerta Thisa. Uprkos brojnim trkama, njegova strast nije bila umanjena: „posle ovog 21. maratona, sada sa sigurnošću mogu reći kako maratonsko trčanje može biti zabavno“. Samo dve nedelje kasnije, pobedio je brojne profesionalne trkače u  Kumanichi na 30 km trci završivši za 1:29:31 , i postavicši novi rekord staze.

Na Međunarodnom maratonu u Seulu, Koreja, poboljšao je lični rekord na 2:08:14. Hladni vremenski uslovi na maratonu Nagano zaustavili su ga u pokušaju da bude prva osoba koja je trčala tri maratona ispod 2: 09 u uzastopnim mesecima, ali je ipak uspeo da pobedi u trci. U julu te godine je bio prvi i na Gold Coast maratonu izjednačivši rekord staze Nicholasa Manze.

U narednim godinama usledile su brojne uspešne trke. Ovde ćemo izdvojiti jednu od najznačajnijih – pobeda na čuvenom bostonskom maratonu 2018., najstarijem maratonu na svetu. U jakoj konkurenciji, Kavauči je pobedio u vremenu 2:15:58, Prethodna pobeda nekog iz Japana je bila davne 1987. i to je Juki  prokomentarisao rečima da se sudbina baš lepo  poigrala, jer je on upravo te godine rođen. Za ishog trke verovatno su u značajnoj meri uticali loši vremenski uslovi, sa jakom kišom, vetrom i temperaturom oko 4 ° C, tokom cele trke. I sam je posle trke rekao: „za mene ovo su bili najbolji mogući uslovi“ . Za brojne kenijske trkače, pa i samog Kiruia, pobednika prethodnog maratona, takvi uslovi misu bili ni blizu željenih. Kirui je izgubio trku u zadnjem kilometru. Juki je poznat je po neobičnom stilu trčanja, namrštieno lice dok trči, odprilike kao i Emil Zatopek, ali ovde je u cilj ušao širom otvorenih očiju i sa

ogromnim osmehom. U pripremama za Boston trčao je novogodišnji maraton u Marschfieldu, USA, i pobedio sa 2:18:59, i smatra se da je to bio najbrži maraton u zimskim uslovima – temperatura je bila minus 23 C. Tim maratonom je ujedno srušio rekord američkog trkača Daga Kertisa (Doug Kurtis), 76 maratona ispod 2:20. U zimskim uslovima je takođe trčao  polumaraton u Kuki, Japan, obučen kao panda. Verovatno su ove trke doprinele „adaptaciji“ za vremenske prilike u Bostonu.Po povratku u Japan nakon pobede na Bostonskom maratonu, Kavauči je rekao novinarima da će napustiti posao državnog službenika  i postati profesionalac u aprilu 2019.

Svi rezultati u maratonu, polumaratonu i ultra mogu se videti na ovom linku.  Iz tamo priloženog, takođe zadivljujuća su ostvarenja u polumaratonu. Od skoro 120 polumaratona ima samo tri iznad 1:10, a svi ostali su ispod. Čak je nekoliko puta maskenabalski preobučen, uglavnom  kao panda, ili u poslovnom odelu, ostvarivao rezultate ispod 1:10, i u tome drži nezvanične svetske rekorde. Očigledno je da je tada trčao sa potpunim užitkom.

Kavaučii se oženio maratonkom  Juko Mizugučii u maju 2019. godine, nekih dve nedelje posle maratona u Vankuveru, gde su oboje pobedili u muškoj, odnosno ženskoj  konkurenciji. Juki je izuzetno, izuzetno popularan u Japanu. Mnogi japanski trkači se specijalno prijavljuju na trke, gde učestvuje i Juki, u nadi da će moći da ga vide i pozdrave se sa njim. Jednostavno, Juki je bio trkački Klark Kent, skromni državni činovnik, koji se na stazi menjao u Supermena.

Želja mu je da trči do kraja života. Ja, lično, verujem da će Juki srušit još jedan rekord pomenutog Daga Kertisa, tj. 200 maratona ispod 3:00. Sa velikim interesovanjem pratićemo njegov razvoj u narednom periodu. Sve u svemu, jedna izuzetna ličnost. I za kraj prilažemo i listu od još nekih njegovih svetskih rekorda:

Najkraći vremenski period (2 nedelje) između dva maratona ispod 2:10:  (Fukuoka  2013) 2:09:05 , i (Hofu 2013) 2:09:15,

Najkraći vremenski period (6 nedelja) između dva maratona ispod 2:09: (Bepu 2013) 2:08:15, i (Seul 2013) 2:08:14,

Najviše maratona ispod 2:16 u jednoj kalendarskoj godini: 12 puta (2014), (2017)

Najviše ultra maratona na 50 km ispod 3: 00: 8 puta (Od 2011. do 2019 svake godine je bio pobednik trke na 50km u gradu Okinošima, i sve te trke je završavao ispod 3:00, sa rekordom 2:44:07. Zanimljivo je da  2010., istu trku nije završio zbog toplotnog udara nekih 600m pre cilja, iako je bio vodeći).

Januar 2021, Drago Boroja

Ovaj unos je objavljen pod Uncategorized. Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s