Bolja formula za uspeh u maratonu

Večno pitanje kod trkača je kako predvideti vreme na nekoj trci. Bez dodatnog obrazloženja, za srednjo-prugaške discipline, pa i polumaraton, može se sa velikom sigurnošču reći, da se na osnovu kontrolnih treninga može relativno dobro predvideti očekivano vreme u datoj trci. 

 Međutim, u maratonu, to nije uvek tako prosto, pogotovo kod amatera. Na primer, imamo dva trkača, prvi trenira nedeljno 40-50, drugi 90-100 km. Obojica mogu  istrčati polumaraton za npr. 1:30, ali maraton prvi jedva da može za 3:30, a drugi skoro sigurno za 3:10-3:15. Ako tome dodamo vremenske prilike na stazi, konfiguraciju, doba dana, iskustvo i karakter trkača, problem predviđanja vremena još se više zaoštrava.

Jedan od studioznih pristupa ovoj tematici je opisan u glavnom sadržaju ovog članka, sa nazivom “Bolja formula za uspeh u maratonu, što je baš revnosno preveo  naš super ajronmenaš Miloš Kostić iz Kanade, i ja mu se u ime svih toplo zahvuljujem. U članku je takođe analitički opisano kako kvalitet i kvantitet treninga utiče statistički na ostvarenje očekivanog vremena u maratonu.

Iskoristiću priliku da se i ja podelim svojim iskustvom. Kao rođeni matematičar, u svojim trkačkim početcima, prikupio sam, tada jedva dostupne, planove treninga nekolicine poznatih maratonaca, među njima i Franje Mihalića, i nekom svojom analizom došao sam do zaključka, prema svojim sklonostima i realnim željama,  u kojem tempu treba trenirati da bi se ostvarilo željeno vreme u maratonu. Naravno, u prvim maratonima to se nije baš ostvarivalo, jer sam trčao u početku previše brzo, imajući lažni osećaj da ja to mogu. U onim vremenima, retko gde su na stazi bili obeleženi kilometri.da bi se mogao učestalije proveravati tempo trčanja. Vremenom sam se disciplinovao, stekao i osećaj tempa, i držeći se zacrtanog plana, u većini maratona, koje imam ispod 3 sata, a drugu polovinu sam uspevao čak da istrčim nešto brže nego prvu. Moj način provere pripremljenosti je bio relativno prost: desetak dana pre maratona, pravio sam trening tipa 3×5 km sa pauzom 4-5 minuta između deonica. Na primer kad sam planirao da maraton istrčim ispod 3 sata, dakle u tempu, recimo 4:05-4:10, prva petica je bila u tempu 4:05, druga za 4:00, a treća za 3:55. U zavisnosti kako sam se osećao posle takvog treninga,  odlučivao sam za tempo u predstojećem maratonu. Iskreno, takve provere sam radio u periodu od nekih 4-5 godine, a kasnije se to znatno-znatno proredilo, i tada sam uglavnom trčao na osećaj. Jedina dva maratona, koje nisam završio, oba u Beogradu, su upravo bili takvi maratoni, u kojima mi je osečaj govorio da mi je suviše brzo, ali sam se uporno držao grupe trkača, sa kojima sam inače često trčao i na drugim trkama. Ali, kako se kaže, nije svaki dan petak, i nismo ni mi baš na svakoj trci jednako raspoloženi, i tada jednostavno treba slušati svoj organizam.

Uvod napisao: Drago Boroja, mart 2018

Čitaj dalje:  “Bolja formula za uspeh u maratonu

Advertisements
Ovaj unos je objavljen pod Uncategorized. Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

w

Povezivanje sa %s