Ryszard Kalaczyński – poljski Forest Gump, 366 maratona za 366 dana

Ko je Rišard Kalačinjski? Biografija ovog poljskog ultramaratonca,sasvim je neobična. U mladosti se bavio atletikom, disk i kugla, zatim dizanjem tegova, a onda je nastupio period alkoholizma, u kojem ga je, tokom boravka u Nemačkoj, radeći  na gradilištima, „zakačio“ virus trčanja, dok je posmatrao brojne rekreativce po ulicama i parkovima. Po povratku u Poljsku, lečio se u odgovarajućim ustanovama, od sve izraženijeg alkoholizma. Posle lečenja, u trenucima kriziranja, kad ga je nešto vuklo nazad ka piću, navlačio je patike i davao oduška trčanjem kroz obližnje šume. Zbog njegovog trčanja, komšije su sumnjičavo vrteli glavom i pitali  zar on nema pametnija posla. Nešto slično sam i sam doživljavao u mom kupusarskom Futogu, ali ni Rišard ni ja nismo obraćali pažnju na to, znali smo da smo na dobrom putu . Usledili su odlasci na trke, i u periodu od 1997. do 2013. god. Rišard je  nanizao 85 marattona i 25 ultramaratona. Lični rekord u maratonu ima 2:57:20. Treba istaći, da je Rišard zemljoradnik, koji uzgaja nešto žitarica, a glavna preokupacija su mu dvadesetak krmača-prasilja. Voli svoju delatnost, ali  kako sam kaže, trčanje mu dođe kao desert, opuštanje nakon napornih poslova u polju i svinjcima. Zanimljivo je, da je u tom periodu 11 puta bio na Spartatlonu, ali nijednom nije uspeo da završi trku, što zbog limita, što zbog povreda, kako sam ističe, ne želi da ima ličnu logistiku, želi da to ostvari bez ičije pomoći. To ga nije slomilo, čak šta više, sve je bio sigurniji u sebe, i sve je češće razmišljao o podvizima, koje  još niko nije ostvario.  I tako je došao na pomisao da individualno pretrči Poljsku u pravcu jug-sever, i u avgustu 2013. god. za 7 dana pretrčao je 800 km od Zakopana do Sopota. Za taj poduhvat dobio je medalju za sportski podvig te godine.  U toj trci prošao je kroz brojne krize, ali je iz toga izašao sasvim prekaljen i siguran da može mnogo više, i već tada najavio da će od 15. avgusta 2014. do 15. avgusta 2015. god. istrčati 366 maratona za Ginisovu knjigu rekorda. Dotadašnji rekordi u toj knjizi su bili 57 maratona za 57 dana i 237 maratona u jednoj godini.. Bilo je u svetu još vrednijih podviga, ali nažalost nisu bili verifikovani pravilima Ginisa.

I tako već nepunih 11 meseci naš Rišard, iz dana u dan, trći maraton u svom seocetu Witunia, obavljajući svakodnevne poslove zemljoradnika. Komšije više ne vrte glavom, neki od njih su mu se pridružili u samoj trci, a stekao je ogromne simpatije meštana, i na zadnjim izborima izabran je u Mesni savet. Čak je i lokalni sveštenik istrčao jedan krug sa njim.  Kad je najavljivao svoj poduhvat, oglašavali su se mnogi stručnjaci iz oblasti sportske medicine i odvraćali ga od te ideje, govoreći da ničiji organizam to ne može izdržati. Preostalo je još tridesetak dana do kraja projekta, ali Rišard je već srušio sve mitove o ljudskoj izdržljivosti, i čak šta više dokazao da mu pri tom ne trebaju nikakvi želovi,  gelovi, nikakva farmakologija, već iskljućivo hraneći se poljskim prehrambenim proizvodima. Stručnjaci su donekle bili u pravu, tokom predhodnih meseci imao je problema sa ahilesovom tetivom, kolenom, gripom, prehladom, ali čelična volja Rišarda je savladala sve nedaće, i nijedan dan nije propustio maraton.

Tokom ovog projekta Rišard je osim pomenute akcije podržavanja konzumiranja poljskih proizvoda, radio i na akciji tzv. „Pomoći merena kilometrima“, kao i izgradnji spomenika za istaknute preminule trkače (jedan je već izgrađen). Poduhvat Riška možete svakodnevno pratiti na https://www.facebook.com/366maratonow, kao i na njegovom sajtu http://ryszardkalaczynski.pl/

Još od januara ove godine,  ja i još nekolicina poljskih drugara-maratonaca, planirali smo , čak u nekoliko vikenda, da se pridružimo ovom poduhvatu veličanstvenog Riška.
Međutim, selo Witunia, je preko 500 km daleko, a i u našim zgusnutim kalendarima odlazaka na druge trke, nikako nismo uspevali da se usredsredimo na konačan dogovor oko odlaska, i konačno, na svu sreću, skoro u zadnjem mogućem terminu, pogotovo zbog mojih planova u periodu jul-avgust, (trka na 100km u Ostravi, zatim maraton Nowy Targ-Zakopane, gde sam kao neki Ambasador trke, zatim trka na 12h u Krakovu,  onda maraton
u Mislowicah, onda odlazak sa mojom Bernadkom kući u Srbiju, i naravno, uzgred trka na 60km Baja-Sombor, i u povratku  na tromeđi, Poljska-Slovačka-Ćeška, planinska trka na 50km….) obreli smo se u Wituni, selo po izgledu, kao i svako drugo, sa svega 900 stanovnika, ali za koje sada skoro svi u Poljskoj znaju zahvaljujući Rišku. Skoro da u Poljskoj nema TV stanice ili časopisa u kojima nije objavljena opširna reportaža o ovom neobičnom čoveku, koji promoviše, ne samo trčanje, kao najjednostavniju, a ujedno najefektivniju vrstu fizičke rekreacije, već i svoje selo, tradicionalne vrednosti seoskog života.

U samom centru sela, našli smo Prijavni centar, vidno obeležen brojnim transparentima. Preko puta je njegova porodična kuća. Uz razumevanje lokalnih vlasti, Rišard je iznajmio napuštenu seosku prodavnicu, preuredio je za potrebe Prijavnog centra, dodao četiri kauča, stolove, opremio kuhinju, sanitarni čvor. Na zidovima brojne medalje i pehari i isečci iz novina. U ovim odajama često noćivaju pridošli maratonci, čak je jednom
noćilo 12 njih. Moji drugari, Jozef, Mirek i Andžej i ja, našli smo jeftin privatni smeštaj u obližnjem Wiecborku (gde sam se uslikao sa ovom reklamom DRAGON), u apartmanu na obali jezera sa opremljenom kuhinjom, dva kupatila, za svega 7 evra po osobi.

Za prethonih 325 maratona, Rišard je samo 2-3 puta trčao sam, a uglavnom mu se
pridružuju maratonci iz cele Poljske, a dešavalo se da startuje i po pedesetak maratonaca. Dosad je učestvovalo preko 460, ja sam bio 467. učesnik. Dvadesetak maratonaca je učestvovalo preko 10 puta, a  izvesni Asanović Roman, rekorder Belorusije po broju pretrčanih maratona – 550, trčao je  ovde čak 70 puta, Preko 50 učesnika su tamo istrčali svoj prvi maraton.

I ovog puta bilo je petnaestak maratonaca. Među njima su bila dvojica maratonaca ( sa brojevima 114 i 292), koji su to jutro u obližnjem Bidgošču istrčali maraton, i ovde ponovo, sve u sklopu svojih priprema za trku na 48 sati.

Staza ima zvanični sertifikat AS Poljske. Trči se 6 krugova, stim da je prvi krug nešto kraći. Staza je 50% asfaltna, a ostalo je tucanik i zemlja, i prilično je valovita. Mi smo imali taj peh da smo se obreli u danima sa rekordno visokim temperaturama za taj kraj Poljske, prvi dan 35, a drugi 38 C. Na sreću start je bio u 17h, tako da smo bar u završnici imali prijatniju atmosferu.

Bilo je zadovoljstvo posmatrati Rišarda, kako sa lakoćom trči, a kao jednostavan čovek, velik veseljak i šaljivdžija, sve nas je uveseljavao svojim zanimljivim pričama i pošalicama.. Iskreno, tog prvog dana jedva sam pratio njegov ujednačen tempo, što zbog visoke temperature, što zbog nekih razloga, o kojima još ne bih da pričam javno, i tako smo zajedno došli do cilja, u vremenu 4:43:28 (rezultati 1.dan) , (2.dan) . Dosad je istrošio deset pari patika, a ove jedaneste su mu nanele veliki žulj na peti, i drugog dana je vidno hramajući, trčao nešto sporije, a ja sam nakon kriznih prvih desetak kilometara, nekako dobio krila i čak za tri minute imao bolje vreme nego prethodnog dana, i na cilju čak bio prvi. Na svim svojim prethodnim maratonima, Rišek najčešće je trčao od 4:30 do 4:50, a najbolji rezultat je imao 3:27, a nekoliko preko 5:00. Zaista impresivno!!!

Na stazi ima dve okrepne stanice sa vodom , „izotonikom a la Rišek“ – rastopljeni u vodi med sa sokom od limuna, jabukama, lubenicama, slatkišima, bananama i keksićima. Uveče, nakon trke nastavlja se druženje uz kolače, sokove, a često i nešto konkretnije, u režiji samog Riška a i pridošlih trkača, što pokazuje ova fotografija.

Uveče smo se rastali uz želje da istraje u svom poduhvatu, kao i da ove godine konačno savlada taj famozni Spartatlon.  Zahvalio mi je na dolasku, pogotovo što je veliki prijatelj Srbije. A za Spartatlon je skoro siguran da će  uspeti da ga istrči. Sada, kada sam ga upoznao nešto bliže, verujem da će naš Rišek pobediti pre svega sebe a i Spartatlon.

ž  Nakon svega, zaista mi je bilo krivo, što nisam bio više angažovaniji i ranije dolazio u Wituniu, a sada mi je pogotovo žao što neću imati tu čast i priliku da budem 15, avgusta na tom 366. maratonu, na kojem, po najavama mnogih, se priprema velika fešta, uz očekivani dolazak nekoliko stotina maratonaca. Za utehu, u tom periodu, imaću ponovni dolazak u Srbiju sa mojom Bernadkom, i susret sa drugarima na trci Baja-Sombor.

Moram i pomenuti, da sam ovde konačno upoznao  Ježija Bednaža, poljskog rekordera , koji ima  644 maratona.  Ovde nije učestvovao zbog povrede, a uzgred samo da dodam da sa svojim „stomačićem“ u zadnje vreme maratone savlađuje hodanjem.

 

Drago Boroja, jul 2015.