GRIP

Naši stariji maratonci svakako se sećaju da je u periodu 1995-1997 izlazio časopis o trčanju «YU-maraton». Nažalost posle 9 brojeva, časopis se ugasio iz brojnih razloga objektivne i subjektivne prirode, što sad više nije ni važno, ali treba reći da je časopis bio vrlo popularan, i da je u to vreme praktično bio jedini izvor informacija o trčanju kod nas. Časopis su pokrenuli Tomislav Ašković, naš proslavljeni maratonac, sedmostruki prvak Jugoslavije u maratonu, i maratonac-rekreativac Branislav Petrović iz Novog Sada.

Postoji ideja da se na ovom sajtu otvori nova strana  pod nazivom «YU-maraton» u kojem bi se na pogodan elektronski način preneli najzanimljiviji članci iz tog časopisa. Kao uvod u seriju članaka, predstavljamo vam uvek aktuelni članak o gripu, koji je objavljen u 8. broju. Uz to, preporučujemo da se pročitaju i ozbiljno shvate ovi članci sa neta

http://prirodnilek.com/prehlada-grip

http://www.porodicnilekar.

http://sr.wikipedia.org

GRIP

Skoro da nema trkača kome grip bar jednom godišnje ne poremeti, pre svega, zdravlje a zatim i trenažni proces. Zato, nije loša ideja da se upoznamo sa gripom.

Grip je bolest poznata od davnina. Epidemija gripa, poznata  kao «španska», koja je harala Evropom 1918. godine, izazvala je smrt oko 200.000 ljudi. Danas, virusni grip kao zarazna bolest i dalje preti, ali samo ako ga potcenimo. Nedolečeni i nepreleženi grip može izazvati teške posledice, koje se mogu završiti čak i smrću.

Period inkubacije traje od nekoliko sati do tri dana. Manifestuje se obično visokom temperaturom, bolovima u mišićima i zglobovima, glavoboljom i osećanjem opšte malaksalosti, a ponekad bolovima u stomaku i povraćanjem. Grip obično traje od 2 do 4 dana, mada kašalj i katar održavaju se još neko vreme.

Grip se najčešće javlja početkom zime, a neretko i početkom proleća. To je u direktnoj vezi sa klimatskim uslovima koji pogoduju širenju virusa gripa. Virus se najlakše smešta u organizam koji je naglo promenio svoju temperaturu, npr. kad promrze, ili kad se posle boravka u toplom i oznojavanja naglo ogladi. Razlozi su blage zime, kao i sve slabija otpornost ljudi zbog nehigijenskog načina života i sve manjeg kretanja i fizičke aktivnosti.

Zaraženi organizam bori se sa virusom, ali i mi mu u tome možemo pomoći uzimanjem npr. vitamina C, kalcijuma, rutinoskorbina, sirupa protiv kašlja itd…Neretko prepisuje se i neki antibiotik, kao mera sigurnosti zbog bakterijskih infekcija koje mogu pratiti grip. U kućnom lečenju uzima se mleko sa medom, sok od maline, čaj od lipe, a protiv kašlja primenjuje se inhalacija eteričnim uljima, kao i neposrednim udisanjem isparenja zdrobljenog belog ili crnog luka. U grejnoj sezoni nastojati održavati što veću vlažnost vazduha u prostorijama gde se leži.

Malo ko od nas ozbiljno shvata običnu prehladu ili običan kašalj, i malo ko od nas zbog toga će ostati u kući. Proizilazi to iz naše već poslovične nebrige o zdravlju, ali i iz obaveza na poslu, školi, itd. Nažalost, neretko se to završava gripom i bolovanjem.

Kako izbeći grip? Oblačiti se adekvatno temperaturnim uslovima, tako da ne dođe ni do pregrevanja, ni do smrzavanja. Hraniti se dobro uz dosta voća i vitamina. Provetravati stan, ali bez promaje. Ne izlaziti iz stana, ako ste već prehlađeni. Ako se loše osećate, odležite bar dan-dva. Izbegavajte ljude koji imaju kijavicu ili gripu. U vreme epidemije izbegavajte masovne skupove.

Ako je sve ovo napred navedeno neizvodljivo, onda treba uraditi ono što je u stvari najbolje, a to je vakcinisanje. Za razliku od većine drugih vakcina, ova vakcina se obnavlja svake godine, ali uvek uz konsultacije sa lekarom. Vakcinu je najbolje primati u novembru ili početkom decembra. Naučnici tvrde da se tada za 80% smanjuje mogućnost dobijanja gripa. U slučaju da se grip ipak dobije posle vakcinacije, postoji skoro 100% sigurnost da će grip proći bez težih komplikacija. Treba znati da se ova vakcina ne daje kada je organizam već oboleo. U razvijenim zemljama vakcinisanje primenjuje većina stanovnika. Time se izbegava i grip i prateće bolovanje, a u trkačkom svetu i jednonedeljni prekidi u trenažnom procesu.

Grip treba ozbiljno shvatiti i lečiti uz obavezno ležanje. U suprotnom mogu nastupiti neke komplikacije, kao što su zapaljenje pluća, pa čak i zapaljenje srčanog mišića. Virus takođe može napasti uši, bronhije, sinuse. Može uticati i na rad bubrega, dovesti do šećerne bolesti, kao i do reumatskih zapaljenja zglobova.

Dakle, kada je u pitanju grip budimo obazrivi i odgovorni.

Sa poljskog preveo: Drago Boroja

Ovaj unos je objavljen pod Uncategorized, zdravlje i ishrana. Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s