Skoplje, ultramaratom na 6 sati

Za ovu trku na 6 sati, doznao sam tek u Crikvenici na maratonu. Na momenat sam se kolebao, da li mi je pametno posle serije uzastopnih maratona u Ljubljani, Podgorici, Radomu i Pžibenđi u Poljskoj, Trenčinskim Teplicama u Slovačkoj, Crikvenici, izloćiti se još i ovom, ne baš lakom ultramaratonu. Prevagnulo je rezonovanje da su ti maratoni u stvari bili treninzi dužine za ovakvu trku.
Kao i nekoliko puta dosad u Skoplju su me toplo primili naši drugari, Jovica Stojanovski i Kire Naunčevski, kod koga sam i prenoćio zajedno sa Bobanom Pantovićem, direktorom  3. ultramaratonske trke MARATON MARATONA. Odmah da dodam, da će se ova trka održati 10. marta 2012 na Adi u Beogradu, u sklopu koje su tri discipline 6 i 12 sati i trka na 100km. Više detalja na http://maratonm.wordpress.com.
Uz pivo sam uzeo aktivno učešće u pripremi pite sa sirom, koje su se sutradan pokazale kao hit okrepne stanice.
Ujutro smo Boban i ja pomagali domaćinima u obeležavanju staze, a Boban je tzv. poštanskim točkom još jednom premerio dužinu staze. Izmereno je tačno 1002 metra.
Inače, trka se održava u gradskom parku na kružnoj stazi, kraj stadiona fudbalskog kluba „Vardar“. Ovog puta osim glavne trke na 6 sati, predviđena je i polumaratonska trka. U prvoj je uzelo učešća 25, a u drugoj 27 učesnika  (vidi rezultate). Zanimljivo je da je mnogim učesnicima ovo bio prvi ultramaraton, a neki čak dosad nisu ni zabeležili svoj prvi maraton. Rezultati govore da su makedonski trkači dosta napredovali. Čini mi se da su ove godine postigli bolje rezultate nego naši trkači na našim trkama na 6 sati.
Apsolutni favorit pre trke je sigurno bio Zoran Dimov iz Velesa, inače rekorder Makedonije na 12, 24 sata i 100 km. Međutim, povreda noge, koju Zoran vuče već nekoliko meseci, u tome ga je sprečila. Vidno hramajući, već od prvih kilometara, Zoran je uspeo da istrči čak 59 km. Lično mislim da je to bilo pomalo suludo izlagati se takvim tegobama, ali u svakom slučaju treba mu odati priznanje za takvu upornost i srčanost. Nadam se da mu se nakon ovih napora stanje povrede neće pogoršati i da će u narednim mesecima potpuno izlečiti povredu.
Pobednik trke na 6 sati je Trajče Mihov iz Velesa sa 67 km. Njemu je to bio prvi ultramaraton, ali u zadnjih nekoliko godina je standardno istrčavao maratone za 3:10 do 3:15. Jednim ravnomernim ritmom, od prvog do poslednjeg kruga, uspeo je da prestigne drugoplasiranog Igora Cvetanovskog, koji mu je u prvoj polovini staze bežao za 3-4 kruga. Treći je bio veteran Ace Jakimovski sa 62km, kome je takođe ovo bio prvi ultramaraton.
Ja sam imao nameru da napravim bolji rezultat u trci na 6 sati nego na prethodne dve, gde sam imao 54 i 56 km, i u tome sam uspeo. Maraton sam prošao za tačno 4 sata, i verovatno sam imao prostora za postizanje ličnog rekorda (više od 58km), ali sam se odlučio za opuštajućih zadnjih dva sata, uoći planiranog dvomaratona u Poljskoj već sledećeg vikenda. Upravo u tih dva sata uglavnom sam trčao, ili bolje reći hodao, sa Acom Krstićem , još jednim kome je ovo bio prvi ultramaraton. Aca je sa 51 km, takođe premašio svoj plan istrčavanja bar 50km.
U 4. satu sam uglavnom trčao sa Filipom Džeksonom iz SAD, teologom evangelističke crkve, koji već 17 godina živi i radi u Makedonij. Sve troje dece su mu se rodili u Skoplju, a najmlađi Semi, 11 godina, je takođe bio učesnik ove trke. Zanimljivo je kako je otac Filip odreagovao, kad sam mu ja u nekom kontekstu uzgred rekao, da postoje starosna ograničenja, po kojima u maratonu ne mogu učestvovati mlađi od 18 godina, u polumaratonu mlađi od 16, itd, na šta je on on odgovorio da nikad dosad nije čuo za ta ograničenja. Čim smo zatim sustigli Semija, tata Filip mu je preneo tu informaciju, i predložio mu da do kraja trke samo hoda sa još dva drugara. Semi je završio trku sa 30km, ali čvrsto verujem da do 18 godina više neće učestvovati u maratonima i ultramaratonima. Ja lično se jezim kad na našim ultramaratonima vidim svu tu decu, uglavnom sa Palića. Možda ta deca i vole i žele to, ali ona još nisu u tom uzrastu da mogu procenjivati šta je dobro ili loše za njih, uostalom, to je opšte poznato da deca treniraju kraće discipline, koje su primerenije tom uzrastu.
Na prvi pogled moglo bi se reći, da dan nije bio naklonjen trkačima. Jutarnji mraz se zadržao dosta dugo zbog magle. Ali, moglo je biti i gore da je kojim slučajem padala prohladna jesenja kiša, ili susnežica. U takvom prohladnom danu, nije bilo lako ni ljudstvu na okrepnoj stanici i brojačima krugova. Mora se odati priznanje brojačima, kojih je bilo svega nekoliko, da su sjajno odradili posao, bez ijednog propusta. Za okrepnu stanicu, lakše je nabrojati čega nije bilo na raspolaganju, nego čega je bilo.
Sve u svemu, za organizatora „Delta“ klub iz Skoplja, čista desetka. Za narednu godinu su najavili promenu termina održavanja, i verovatno u avgustu će se održati noćni ultramaraton. Čvrsto verujem da će naredni biti još bolji i atraktivniji.
Autor: Drago Boroja